О књизи: 2016 / „...У улазним вратима није било мириса ничега. Чак и смрћу. И још више - урин и фецес. Измет... Мрав је покушао да се осмехне сопственој интелигенцији. Допузао је до другог спрата широким степеништем. Као прави мрав. Кад би само мрави могли да постоје у таквој пакленој хладноћи. И глад. Рука гурнута у џеп капута слабо се стиснула. На месту где је сада празнина. Ништа. Ни мрвице од сто двадесет пет грама хлеба. Вискозна, као глина. Оно што му је припадало као истраживачу Природњачког музеја. Као чувару кита, „Зашто си то урадио?” Мраву се чинило да се глас чуо из празнине. – поновио је глас. - Уосталом, она ће ипак умрети. Да ли сте још... имали шансу да преживите…»